Ж, ж — кириллицаға негізделген әліпби әрпі.
(Қазақ кирил әліпбиі) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
-{Аа}- | -{Әә}- | -{Бб}- | -{Вв}- | -{Гг}- | -{Ғғ}- | -{Дд}- | |||||||
-{Ее}- | -{Ёё}- | -{Жж}- | -{Зз}- | -{Ии}- | -{Йй}- | -{Кк}- | |||||||
-{Ққ}- | -{Лл}- | -{Мм}- | -{Нн}- | -{Ңң}- | -{Оо}- | -{Өө}- | |||||||
-{Пп}- | -{Рр}- | -{Сс}- | -{Тт}- | -{Уу}- | -{Ұұ}- | -{Үү}- | |||||||
-{Фф}- | -{Хх}- | -{Һһ}- | -{Цц}- | -{Чч}- | -{Шш}- | -{Щщ}- | |||||||
-{Ъъ}- | -{Ыы}- | -{Іі}- | -{Ьь}- | -{Ээ}- | -{Юю}- | -{Яя}- |

Тіл алдының таңдайға жуықтауынан жасалатын ұян дауыссыз дыбысты белгілейтін әріп. Ж-нің жалаң (спирант), қосынды (аффрикат - "дж") түрлері бар. Аффрикат Ж-нің қазақ тілінде дербес фонемалық мәні жоқ, ол - спирант Ж-нің нұсқасы. Қазақ тілінің табиғи айтылу заңдылықтарына сәйкес: орысша - аффрикат - "дж" ретінде дыбысталады. Сөздің қазақша айтылуы: джиһаз, джігіт, джұрт, мұғалджар, үрджар, жазылуы - жиһаз, жігіт, мұғалжар, үржар, т.б. Кейде сөз ішінде (Ж) дыбысы іргелес қатаң дыбыстың ықпалымен "ш" дыбысына ұқсас естіледі, бірақ жазылуда бұл ескерілмейді. Мысалы, айтылуы - дошшан, бешшүз, жазылуы - досжан, бес жүз. Түркі тілдерінің көпшілігінде "Ж" орнына "й" дыбысы айтылады (жол - йол, жас - йаш).
"Ж" қазақ тілінің байырғы сөздерінің аяғында өте сирек кездеседі (лаж, мұхтаж т.б.).
Транскрипциясы
Ж кирил әрпі латын тілдерін транскрипциясында түрлі жазылады: чех, словак, словен, хорват тілдерінің жазбаларында әрпі, поляк тілінде - нұсқасы; роман тілдерінде - G немесе J , в герман тілдерінде — диграф zh (ағыл.) немесе sh (нем.) т.б..
Кодтар кестесі
Код | Регистр | Ондық код | 16-лық код | 8-дік код | Екілік код |
---|---|---|---|---|---|
Юникод | Бас | 1046 | 0416 | 002026 | 00000100 00010110 |
Кіші | 1078 | 0436 | 002066 | 00000100 00110110 | |
Бас | 182 | B6 | 266 | 10110110 | |
Кіші | 214 | D6 | 326 | 11010110 | |
Бас | 246 | F6 | 366 | 11110110 | |
Кіші | 214 | D6 | 326 | 11010110 | |
Бас | 198 | C6 | 306 | 11000110 | |
Кіші | 230 | E6 | 346 | 11100110 |
HTML жүйесінде бас әріп «Ж»-ны Ж
немесе code>Ж, ал кіші «ж» әріпін - ж
немесе ж
деп белгілейді.
Дереккөздер
- Қазақ Совет энциклопедиясы/Бас редакторы М.Қ.Қаратаев - Алматы, 1972, 4 том
- Кеңесбаев І., Мұсабаев Ғ., Қазіргі қазақ тілі. Лексика. Фонетика, А., 1962
Ортаққорда бұған қатысты медиа файлдар бар: Cyrillic alphabet |
уикипедия, wiki, кітап, кітаптар, кітапхана, мақала, оқу, жүктеу, тегін, тегін жүктеу, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, сурет, музыка, ән, фильм, кітап, ойын, ойындар, ұялы, андроид, iOS, apple, ұялы телефон, samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ДК, веб, компьютер
Zh zh kirillicaga negizdelgen әlipbi әrpi Қazak kiril әlipbii Aa Әә Bb Vv Gg Ғg Dd Ee Yoyo Zhzh Zz Ii Jj Kk Қk Ll Mm Nn Ңn Oo Өo Pp Rr Ss Tt Uu Ұu Үү Ff Hh Һһ Cc Chch Shsh Shsh Yy Ii Ee Yuyu Yaya Til aldynyn tandajga zhuyktauynan zhasalatyn uyan dauyssyz dybysty belgilejtin әrip Zh nin zhalan spirant kosyndy affrikat dzh tүrleri bar Affrikat Zh nin kazak tilinde derbes fonemalyk mәni zhok ol spirant Zh nin nuskasy Қazak tilinin tabigi ajtylu zandylyktaryna sәjkes oryssha affrikat dzh retinde dybystalady Sozdin kazaksha ajtyluy dzhiһaz dzhigit dzhurt mugaldzhar үrdzhar zhazyluy zhiһaz zhigit mugalzhar үrzhar t b Kejde soz ishinde Zh dybysy irgeles katan dybystyn ykpalymen sh dybysyna uksas estiledi birak zhazyluda bul eskerilmejdi Mysaly ajtyluy doshshan beshshүz zhazyluy doszhan bes zhүz Tүrki tilderinin kopshiliginde Zh ornyna j dybysy ajtylady zhol jol zhas jash Zh kazak tilinin bajyrgy sozderinin ayagynda ote sirek kezdesedi lazh muhtazh t b TranskripciyasyZh kiril әrpi latyn tilderin transkripciyasynda tүrli zhazylady cheh slovak sloven horvat tilderinin zhazbalarynda әrpi polyak tilinde nuskasy roman tilderinde G nemese J v german tilderinde digraf zh agyl nemese sh nem t b Kodtar kestesiKod Registr Ondyk kod 16 lyk kod 8 dik kod Ekilik kodYunikod Bas 1046 0416 002026 00000100 00010110Kishi 1078 0436 002066 00000100 00110110Bas 182 B6 266 10110110Kishi 214 D6 326 11010110Bas 246 F6 366 11110110Kishi 214 D6 326 11010110Bas 198 C6 306 11000110Kishi 230 E6 346 11100110 HTML zhүjesinde bas әrip Zh ny amp 1046 nemese code gt amp x416 al kishi zh әripin amp 1078 nemese amp x436 dep belgilejdi DerekkozderҚazak Sovet enciklopediyasy Bas redaktory M Қ Қarataev Almaty 1972 4 tom Kenesbaev I Musabaev Ғ Қazirgi kazak tili Leksika Fonetika A 1962 Ortakkorda bugan katysty media fajldar bar Cyrillic alphabet