Орда-базар — XIII–XV ғасырларда Қазақстанда болған түркі-моңғол ұлыстары билеушілері ордасының атауы. Кейбір деректерде Алтын Орданың алғашқы ханы Батудың ордасы деп аталады. Ә.Марғұланның пікірінше, Орталық Қазақстандағы Қаракеңгір өзені бойында орналасқан. XV ғасырдың 1-жартысында Әбілхайыр хандығындағы ноғай беглербегі , өзінің билеушісі үшін “екі рет Сайын ханның (Бату) тағын басып алады”. Осыдан кейін Әбілхайыр хан өз астанасын Тура (Уимчи-Тура) қаласынан Орда-Базарға көшіреді. Осында Әбілхайырдың саясаты насихатталып, оның атынан теңге шығарылады. Осы кезеңдегі Орда-Базар жайында Масуд бин Осман Кухистани өзінің “Тарихи-и Абулхайр-хани” атты шығармасында “киелі орда, Дешті Қыпшақтың астанасы” деп жазады. XX ғасырдың 90-жылдарынан бастап археологиялық қазба жұмыстары жүргізілуде.
Орда-базар | |
Мемлекет | |
---|---|
Қазіргі жері | |
Қалануы | ~1224 ж. |
Орналасуы | 48°09′19″ с. е. 67°49′03″ ш. б. / 48.15528° с. е. 67.81750° ш. б. (G) (O) (Я)Координаттар: 48°09′19″ с. е. 67°49′03″ ш. б. / 48.15528° с. е. 67.81750° ш. б. (G) (O) (Я) |
|
Орда-базар ақша сарайының қызметін атқарған. Қазба жұмыстары кезінде қалашық орнынан мыстан, қоладан жасалған монеталар көптеп табылған.
Дереккөздер
- «Қазақстан»: Ұлттық энцклопедия / Бас редактор Ә. Нысанбаев – Алматы «Қазақ энциклопедиясы» Бас редакциясы, 1998 ISBN 5-89800-123-9, VII том; Маргулан А., Археологические разведки в Центральном Казахстане (1946) /Изв. АН КазССР, серия историческая, ғ49, вып. 4, 1949; Материалы по истории казахских ханств ХV – XVІІІ вв., А-А., 1969; Смаилов Ж., Памятники археологии Западной Сары-Арки (средневековые городища и поселения), Жезказган, 1996.
- Алтын Орда — 750: Хандар мекенінде — «Орталық Қазақстан», 30.09.2019.
Бұл мақаланы Уикипедия сапа талаптарына лайықты болуы үшін уикилендіру қажет. |
уикипедия, wiki, кітап, кітаптар, кітапхана, мақала, оқу, жүктеу, тегін, тегін жүктеу, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, сурет, музыка, ән, фильм, кітап, ойын, ойындар, ұялы, андроид, iOS, apple, ұялы телефон, samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ДК, веб, компьютер
Orda bazar XIII XV gasyrlarda Қazakstanda bolgan tүrki mongol ulystary bileushileri ordasynyn atauy Kejbir derekterde Altyn Ordanyn algashky hany Batudyn ordasy dep atalady Ә Margulannyn pikirinshe Ortalyk Қazakstandagy Қarakengir ozeni bojynda ornalaskan XV gasyrdyn 1 zhartysynda Әbilhajyr handygyndagy nogaj beglerbegi ozinin bileushisi үshin eki ret Sajyn hannyn Batu tagyn basyp alady Osydan kejin Әbilhajyr han oz astanasyn Tura Uimchi Tura kalasynan Orda Bazarga koshiredi Osynda Әbilhajyrdyn sayasaty nasihattalyp onyn atynan tenge shygarylady Osy kezendegi Orda Bazar zhajynda Masud bin Osman Kuhistani ozinin Tarihi i Abulhajr hani atty shygarmasynda kieli orda Deshti Қypshaktyn astanasy dep zhazady XX gasyrdyn 90 zhyldarynan bastap arheologiyalyk kazba zhumystary zhүrgizilude Orda bazarMemleketAltyn OrdaҚazirgi zheri ҚazakstanҚalanuy 1224 zh Ornalasuy48 09 19 s e 67 49 03 sh b 48 15528 s e 67 81750 sh b 48 15528 67 81750 G O Ya Koordinattar 48 09 19 s e 67 49 03 sh b 48 15528 s e 67 81750 sh b 48 15528 67 81750 G O Ya T Orda bazar Orda bazar aksha sarajynyn kyzmetin atkargan Қazba zhumystary kezinde kalashyk ornynan mystan koladan zhasalgan monetalar koptep tabylgan Derekkozder Қazakstan Ұlttyk encklopediya Bas redaktor Ә Nysanbaev Almaty Қazak enciklopediyasy Bas redakciyasy 1998 ISBN 5 89800 123 9 VII tom Margulan A Arheologicheskie razvedki v Centralnom Kazahstane 1946 Izv AN KazSSR seriya istoricheskaya g49 vyp 4 1949 Materialy po istorii kazahskih hanstv HV XVIII vv A A 1969 Smailov Zh Pamyatniki arheologii Zapadnoj Sary Arki srednevekovye gorodisha i poseleniya Zhezkazgan 1996 Altyn Orda 750 Handar mekeninde Ortalyk Қazakstan 30 09 2019 Bul makalany Uikipediya sapa talaptaryna lajykty boluy үshin uikilendiru kazhet